Ивана Милаковић
04.11.2009.
Једна од честих препорука, када први пут излазите са потенцијалним партнером или партнерком, јесте да нипошто не касните како не бисте оставили лош утисак још пре него што стигнете. И мада је углавном добра идеја да не касните, није да је сигурно да ће вам пропасти све шансе ни ако мало закасните (под "мало" мислимо на кашњење до 15 минута, не на пола сата, сат или више).
Истина је да кашњење на први састанак може да поквари утисак о вама. Могуће је и да се особа са којом излазите прилично изнервира због вашег кашњења - нико не воли да чека, на првом састанку је вероватно нервозна, и само јој још треба да ви касните и да се пита хоћете ли уопште доћи или сте је "испалили" - и да то што сте закаснили баци "сенку" на цео излазак, да вас та особа у старту види као неког ко не поштује њу ни њено време, и да вас због тога види у негативнијем светлу.
Са друге стране, има оних који открију да им заправо и није сметало много што је особа са којом излазе на први састанак закаснила. Имали су времена да мало среде мисли, ако се налазе у кафићу да "ошацују" добро место, да се мало приберу... Није да ће такве особе од вас тражити да и убудуће касните, али се може десити, кад открију да им време насамо пре састанка прија, да почну да долазе нешто раније.
У сваком случају, ствар је пристојности и поштовања особе са којом излазите да се појавите на време - не кажемо да треба сумануто да јурите, боља је идеја да кренете на време, да не обављате хиљаду ситница у последњем моменту пред полазак. А ако видите да ћете ипак, упркос свем свом труду да стигнете на време, закаснити, потрудите се да позовете ту особу и да јој то јавите - данас скоро сви имају мобилне телефоне, тако да је то најчешће изводљиво. И не брините много, осим ако излазите са неким коме су доласци на време најважнија ствар у животу, тај први састанак би ипак могао лепо да протекне и да одведе у нешто још лепше.