Ивана Милаковић
03.11.2009.
Некада се дешава да први састанак јако лепо прође - осим краја, када се њих двоје некако неспретно растану. И многи се или "ждеру" због таквог растанка, или се питају да се нису преварили у процени - а најчешће то што је растанак био помало трапав не значи ништа посебно.
Рецимо, њих двоје су негде изашли и лепо се провели. На растанку, он није био сигуран треба ли да је пољуби, да ли би то било пребрзо и/или сувише нападно, или да се само поздрави с њом, па је, збуњен и несигуран, промумлао нешто као: "Биломијелеполепоспавај", и отишао. И она се сад пита да га није погрешно проценила, или да, можда, није погрешно проценила да му је било лепо с њом; ето, на крају је побегао уз нешто мумлања - а он, сасвим могуће, пребацује себи што је забрљао растанак и можда упропастио себи шансе да се поново види с девојком која му се заиста допала.
Такве ствари се дешавају, баш као што се, на пример, дешава да се неко спотакне. И то нису ствари које би требало у бескрај анализирати, питати се шта ли је то значило, а да можда ипак није значило нешто друго, треће, четврто, хиљаду и четврто... Нити је нека трагедија кад се то деси, нити значи да је пропала шанса за лепу везу, или за било какву везу, или за следеће виђење.
Људи су увек бар помало несигурни кад се упознају, и то је сасвим нормално. И сасвим је нормално некад се спетљати, не знати шта следеће да учините, и само нешто промрмљати и отићи. Од тога не треба правити ништа велико нити значајно - десило се, ништа страшно, једном када се боље упознате, такве ствари се вероватно неће више дешавати. А ако је једино што имате да замерите (уколико је то уопште вредно замерке) особи с којом сте изашли то што се од вас опростила на мало неспретан начин, онда заиста нема разлога да се не видите поново - макар се и следећи излазак, иначе веома пријатан, завршио подједнако неспретно.