Ивана Милаковић
24.10.2009.
Није мало оних који верују да, зато што имају толико-и-толико (убацити бројку по избору) година, нису више у добу за љубав, да је њима "прошао воз". А то није тачно - не постоји нико ко је сувише стар да би могао да воли и да буде вољен.
Истина је да људи могу да буду престари за неке ствари. Рецимо, жена може да буде сувише стара да би могла да затрудни; мушкарац такође може да, због година, има прилично мале шансе да би могао да зачне здраво дете. Али, људи се не заљубљују само зато да би добили децу, па да онда, једном кад више не могу да се размножавају, више не могу ни да воле, него само чекају да умру и евентуално се труде да буду друштвено корисни до тог тренутка.
Љубав не зна за године. На свој начин, чак и мала деца могу да се заљубе; а свакако да и особе од 80, 90 па и више година и даље могу да воле, као и да се заљубе у неког новог. Не морају да само седе, тужни и усамљени, након што изгубе брачног партнера (разводом или смрћу). Могу поново да заволе и да поново буду срећни.
Зато, ма колико година имали, немојте мислити да је за вас касно, да сте добри још једино за чување унучића, штрикање џемпера и играње домина с колегама пензионерима. Има оних који љубав свог живота пронађу тек у осамдесетој години - и остатак живота, колико год да им остане, проведу срећни.
Други су налазили љубавну срећу и у позним годинама, и то не само славни, богати, они који могу да плате естетску хирургију, скупу козметику, личног нутриционисту и личног тренера, налазили су је и људи који немају славу ни богатство. Ако је то другима успело, нема разлога да не успе и вама - не губите наду, не одбацујте себе, отворите се према људима, па ће вас и љубав наћи, као што је већ нашла толико других.
Срце може имати извесних физичких проблема узрокованих годинама и нездравим начином живота, али кад се о љубави ради, живахно је као и у младости.