Ивана Милаковић
30.10.2009.
Повремено се деси да се партнери у љубавној вези жестоко посвађају, "лети перје" (или тањири). У таквој ситуацији, смех може да се покаже као одличан лек и одличан пут до помирења, након којег ће моћи нормалније да расправе проблем, или ће схватити да се заправо ради о ситници око које се не вреди свађати.
Честа ситуација: она му нешто замера, он се повлачи. Њу то иритира - како може тако да се повлачи, да не одговара, зар не види колико је она узнемирена, зар га није брига? Глас јој постаје све више повишен, а он се све више повлачи. Повлачење ту није реакција против ње; приликом повлачења, менталног дистанцирања од сукоба, њему се смирује рад срца, успорава му се дисање, тело му више није напрегнуто. И мада је његова реакција разумљива - следи сигнале сопственог тела - то њој неретко нимало не помаже, смета јој његов изостанак реакције, нервира се, срце јој убрзано ради, глас постаје све виши, у њој све "кључа". И за њу би било добро (или за њега, ако се њему тако убрзава рад срца и све у њему "кључа") да се ментално одмакне, да затвори очи, удахне неколико пута дубоко, и тако док јој се срце не смири, само, тешко је тога сетити се кад се осећате као да ћете "полудети" од беса.
Оно што тада може да помогне јесте да се обоје сете нечег смешног. Не мора да буде иста ствар, важно је да се она сети нечег што јој је смешно, и да се он сети нечег што је њему смешно. И да то изговоре (наравно, претпоставка је да то што је једном смешно није повређујуће за друго).
Дејство присећања нечег што вам је смешно неретко делује попут чаробног штапића: осетите осмех како се гради у вама, осетите га на сопственим уснама, срце вам се лако смири, црвенило се повлачи с коже, осећај беса бледи и нестаје. Некада, већ само то што сте се тако смирили доведе до "решења" проблема - схватите да сте у бесу направили "од комарца магарца"; некада проблем не буде директно решен, али вас заједнички осмех (препоручљив је и додир руку) смири довољно да можете нормално да раговарате и решите то што вас мучи.