Ивана Милаковић
26.10.2009.
Није мали број жена које се жале да у вези све морају саме да ураде. Таква ситуација временом уништава везу - и, без увреде за даме, оне и те како доприносе том уништењу, и том лошем односу. Оно што је добро јесте што ситуација није безнадежна, и што би се временом, уз обострани труд партнера, могла поправити.
Она је та која спрема децу за школу, окупа их, спреми их за кревет. Она плаћа рачуне, кува, чисти, пегла... Она се на време сети и одабере поклон за рођендан његове мајке. Она организује свако њихово славље, она резервише и уплати њихово летовање. Она зове мајсторе кад нешто треба поправити или обавити. Уз све то, запослена је, и то с пуним радним временом. И свега јој је преко главе.
Његово виђење помоћи? Да јој се склони с пута. Она ионако све ради боље; она се о свему брине, све тече глатко, зашто би се он ту мешао и кварио? Њој није јасно како он не види шта све она обавља, и зашто јој не помаже; пошто она све обавља и не тражи помоћ, њему не падне на памет да је понуди, нарочито ако је и његова мајка све радила сама и одбијала његове дечачке понуде за помоћ.
Он се ту извлачи? Њему је све супер? Не баш. Нема праву блискост са супругом. А ни с децом, јер она све обавља око њих. Његова улога своди се на онога ко ради и доноси новац у кућу, али не учествује заиста у породичном животу. Неретко ту и сексуални живот трпи, било зато што њој смета што он не нуди помоћ па нема ни жељу за физичком блискошћу с њим, било зато што (има жена које то раде) користи секс као средство уцене, како би га натерала да уради ово или оно, односно, ускраћује му секс јер он не поступа онако како би она желела.
Резултат? Некада она помисли да би, кад све ради као да је сама, могла баш и да буде сама, уместо што мора да се брине о малолетној деци и о одраслом човеку који је као дете. Некада, он утеху потражи са стране. У сваком случају, не буде лепо, и временом постаје све лошије.
Неки би рекли да је сва кривица до мушкарца ленштине, али практично увек је део кривице и до жене. Јер, пружа приличан осећај моћи то што "све ради сама", то што нико не обави ствари као она (или и не буду обављене ако их не обави она), то што је незаменљива. И, наизглед парадоксално, није мали број жена које не одустају од те позиције, одбијају да део послова и одговорности препусте неком другом, осећају се угрожене и подвикну ако дете или партнер покушају нешто да ураде, да помогну - а касније се жале како су мртве уморне, спадају с ногу, све морају саме.