Ивана Милаковић
27.10.2009.
Није мали број веза ни бракова у којима се жена жали да све мора сама, нема никакве користи од оне њене ленштине. То је свакако лоша ситуација, временом се погоршава и некад доведе до распада везе (или до остајања у вези у којој су обоје незадовољни), али могуће је побољшати ствари и временом изградити другачији однос.
Не почињу бракови ни ванбрачне заједнице увек тако. То обично иде постепено, она све обавља, он види да ствари иду глатко и не меша се, и то се устали. Дође и до тога да она помисли: "Јој, док ја њему објасним шта и како да уради... Пре ћу ствари да завршим сама." А он постаје све пасивнији и, временом, све незадовољнији, баш као што и њено незадовољство расте. Нико не планира да ствари тако испадну, али временом дође до тога.
Шта учинити? Почети полако. Замолити га да уради нешто ситније, рецимо, да помогне детету око домаћег задатка, да на повратку с посла купи млеко, и томе слично. Временом, тражите и нешто више, рецимо, да стави веш у веш-машину, сипа прашак и оплемењивач, и укључи тај-и-тај програм, док ви спремате вечеру. Могло би да вас изненади то што се ваш драги не буни, то што чак ужива у томе да с вама води домаћинство. Да с вама нешто ради заједно.
Ово што је описано не иде лако и не иде брзо. Не ради се само о томе да он прихвати све већи и већи број дужности (и, сасвим могуће, тек тада схвати колико заправо посла има око одржавања куће - уколико је то увек радио неко други, сасвим је могуће да он то једноставно не зна, да му се чини, малтене, да се ствари обављају саме од себе) већ и да она прихвати да ствари може да обави и неко други. И да није важно да судови буду постављени баш тако-и-тако, важно је да буду опрани. И да не треба да га стално надзире док нешто обавља, нити да га прекорева ако нешто уради другачије него она, или погреши.
Неке даме се послуже малим лукавством - отпутују на неколико дана, рецимо, код неке рођаке у другом граду. Онда је на тати да нахрани децу, спреми их за школу, помогне им око домаћих задатака, да опере судове кад му понестане чистих, да набави намирнице кад види да су се потрошиле, да избаци ђубре како се кућа не би усмрдела... И, тата се снађе. Некад чак и лакше него кад је она ту, јер га нико не надзире, нити га је блам ако у нечему погреши пред супругом. А свакако да неће децу оставити гладну, давати им храну из прљавих судова, или их хранити искључиво пљескавицама с киоска.
Пробајте! Не иде брзо и не иде лако, али временом иде, и партнери постану блискији. Њихова веза буде лепша а цела породица срећнија.