За мушкарце су венчања одувек била дан испуњен низом протоколарних радњи којих, бар до неког доба, морају да се придржавају. А онда, пре или касније, зависно од брзине запосленог особља и сценарија који месецима унапред припрема лепша половина с низом дружбеница и саветница, наступа тренутак када коначно може да се олабави кравата. У сасвим различитим културама наглашена је управо улога младе, за коју се везује највећи број прастарих ритуала. Већина није напуштена ни данас, чак ни у сасвим урбаним срединама. Исто важи и за младожењу. Као да ни једно ни друго не могу да побегну од свега тога што са собом носи стајање на "луди камен".
Све радње које млада извршава том приликом, од прескакања прага до бацања цвећа или одабира боје хаљине у којој ће се појавити, утемељене су у веровањима и имају своје значење. Њихово извршавање је залог будуће породичне среће, али и положаја који ће младенци заузимати у браку. Улога која је мушкарцу наметнута древним кодексом углавном се повезује с традиционалним корпусом мушких врлина: експонација спретности, умешности и јачине (у урбаним срединама ово се углавном односи на то да младожења не буде најпијанији гост на сопственом венчању). Савремени парови, чак и када се придржавају прастарих обичаја, углавном их изводе по аутоматизму, не познајући њихову древну суштину. Штавише, тренд је удаљавање од традиционалних целодневних забава које подразумевају енорман број гостију, чак и оних које главни протагонисти годинама нису видели.
Разлог због којег је то тако врло је једноставан. Већина младих људи који су се одлучили да ступе у брак једноставно не жели да им се најлепши дан у животу претвори у ноћну мору заборављених личних жеља само да би се удовољило свима другима.