Добар део мушкараца се бар једном у животу нашао у коцкарској ситуацији да кључеве свог четвороточкаша преда у руке мајстору који машину, истина, поправи, али своје услуге наплати на начин који би могао да се опише само као "пељешење" и никако другачије. Први потез који треба повући пре одласка код мајстора је једноставан и у времену информација у којем живимо не представља никакав проблем предузети га - не будите лењи него се лепо детаљно распитајте, будући да су препоруке најбољи начин да избегнете непоуздане механичаре.
Ако немате пријатеља који поседује возило слично вашем, нађите га преко неког пријатеља којег већ имате. Уколико идете за препоруком, напомените механичару ко вас шаље, јер сви они знају да усмена реч може да им подигне рејтинг - или да им отера муштерије. По старој чаршијској логици, лоше вести и информације о лошим искуствима путују двоструко брже од добрих. Друга ствар која је важна јесте да не чекате да нешто крене по злу да бисте отишли код механичара. Делујте превентивно. Нема разлога да не одете до препоручене радионице због рутинске промене уља или штеловања точкова. Таман ћете видети како се односе према муштеријама. Уколико заиста водите рачуна о својим колима, онда сигурно чувате и копије ранијих сервисирања. Та историја је од кључног значаја за механичара - спречиће понављање посла и помоћи ће да се утврди проблем.
Сређени подаци показују и да вам је стало до вашег аутомобила, што ће повећати механичарево поштовање према вама. Распитајте се и да ли "мајстор" ради на проценат. Ако је тако, размислите двапут. У највећем броју случајева реч је о кваровима од 1.000 динара који се претварају у пројекте од 100 евра захваљујући непотребним сервисерским препорукама. На крају, узмите рачун са свим ставкама како бисте пронашли било какво двоструко наплаћивање. И немојте се плашити ценкања. Ништа не боли да се пита.