Сексепил као појава заправо нема јасно одређен пол. Међутим, садржај или, фигуративно речено, софтвер сексепила јесте веома родно одређен. Листа разних епитета којима се данас описује сексепил толико је различита да можемо говорити и о "мушком" и о "женском" сексепилу, и та листа је под прилично доминантним утицајем владајућих социолошких и културолошких стереотипа који приписују и изједначавају привлачност с одређеним особинама. Тако жене најчешће говоре о сексепилним мушкарцима када их виде као физички и финансијски моћне, с лидерским особинама у групи, док мушкарци приписују сексепил израженим секундарним полним карактеристикама, али и начинима како то припаднице лепшег пола изражавају.
Када говоримо о сексепилу, често чујемо да се за неку особу каже да поседује "оно нешто". То "оно нешто" је скраћеница за једну дубоко тајну привлачности коју поседују и жене и мушкарци. Поред физичке привлачности, постоји још нешто што може пробудити општу привлачност у некоме, а то је заљубљеност. Сексепил заиста јесте повезан и с личним доживљајем сопствене сексуалности и може варирати, од тренутне фазе заљубљености, актуелног емотивног стања или односа с партнером. С друге стране, у друштвеним заједницама где вертикалан и крут хијерархијски систем правила одређује шта је исправно, а шта баш и није, моћ, друштвени положај и богатство свакако доприносе некој врсти социјалне пожељности. Да ли је свака социјално пожељна особа уједно и сексепилна? Грубо речено - није. Међутим, свакако да ће социјално пожељни атрибути "појачати" нечији сексепил.
Кога данас сматрамо сексепилиним? Листа може да буде дугачка и највише ће зависити од онога ко је саставља (о њему ће заправо највише и рећи) будући да је и сам сексепил конструисан у односу између онога ко га "носи" и онога ко га "опажа".