Када сте данас тачно почели да радите? Да ли је то било када сте ушли у канцеларију или када вас је раном зором пробудио сат на мобилном телефону да би вас подсетио на мејл који нисте послали синоћ? Јесте ли завршили посао јуче када сте дошли кући и освежили се пићем или тек када вам је у кућној канцеларији, факсом, у поноћ, стигао хитан одговор чији је рок био пре седам сати? Сваки професионалац има своје виђење посла - кад и где ради - све је врло индивидуално. Међутим... Мобилни повезани с интернетом, лаптоп рачунари и планери које можете да носите свуда - све то значи да је свако доступан чим притиснете дугме па тако сви који су заинтересовани у том тренутку могу да вас нађу.
Да ли данас уопште постоји јасна граница између пословног и приватног времена, или је посао једноставно већ победио? Сада нигде више и нисмо сигурни. Свако ко има телефон или компјутер може да нас пронађе код куће, у колима, док пијемо или једемо или изводимо неку сексуалну акробацију па не можемо да дохватимо телефон све и да то желимо. Пошто живимо у времену тренутног преношења порука, то подразумева и тренутне одговоре. Сви смо схватили да нико уопште не жели да чека одговор на позив или мејл - мора да се одговори у року од неколико минута или чак и краће. На све те електронске таласе треба да се прикључе и телевизија и интернет, који се ипак убрајају у задовољства.
Данашњи просечан мушкарац који је завистан од жице има дигиталну камеру, сателитску антену, DVD плејер, а није искључено ни то да је власник фрижидера са интернетом. Све то уноси велико оптерећење, засићеност информацијама које нас опседају с различитих страна по неколико сати дневно. Технички гледано, можемо ли ми у таквој поставци ствари уопште да избегнемо стрес?