Понекад се деси да се не разумемо ни са својим најбољим пријатељима. Чак и ако се са неким познајете од детињства, чак и ако једни другима понекад можете да завршавате реченице, чак и ако сте мислили да се никада, апсолутно никада, нећете удаљити. Просто се дешава. Удаљимо се. Време учини своје и путеви се на неко време (понекад су у питању и деценије) једноставно раздвоје. Као да више не стојите на истој страни, као да се не преиспитујете колико вам то тешко пада. А преиспитујете се и тешко вам пада.
За већину људи суштина потпуне блискости јесте нешто што се најчешће дефинише као прећутно разумевање. А када то с неким имате, па онда приметите да тога више нема - није лако. Рационализацијом би могло да се дође до тога да је и удаљавање понекад показатељ доброг пријатељства. Није дошло до свађе; ако се и осећала нека негативна енергија, нису изговорене тешке речи. Просто смо се нашли у ситуацији која је тешка као и свака друга "имати па немати" ситуација. Уместо да се стално око нечега расправљамо, као да више не препознајемо начин на који она друга особа функционише, понекад је боље суочити се с истином. Да, понекад се заиста понашамо као да нам живот није довољно компликован него га још себи додатно компликујемо.
И та констатација, ма колико била болна, када се помиримо с њом, може да буде погодак у мету. Можемо је признати сами себи, изговорити гласно свом одразу у огледалу, а можемо је чути и од свог најбољег пријатеља. Зато што је у питању неко ко вас најбоље познаје, неко ко вас најближе осећа. Често су најболније и најтачније, отрежњујуће, оне истине које можемо да чујемо само од најбољих пријатеља. Они једини и имају право да нам кажу колико понекад можемо да будемо несносни, да смо се променили у лошем смислу, да морамо мало да се саберемо...
Ако је раздвајање на неко време једини начин да се суочимо с истином, прихватимо је и побољшамо себе, онда од тог болног процеса не треба бежати. Нема много људи које можемо да назовемо најбољим пријатељима и ваљда је то нормално. Природа пријатељства, у крајњој линији, зависи од тога шта смо с том особом прошли. И као са сваким озбиљним односом у животу, године додају извесну одговорност пријатељству. Неки пријатељи имају моћ да вам потпуно промене поглед на свет. Неки се не задрже дуго у вашем животу, док се неки други неочекивано врате. На крају крајева, нико од нас не може све сам.