Звучи чудно, али када смо одлучили да помогнемо себи тако што ћемо радити и на послу и ван њега, то нас је довело у неку врсту ћорсокака. Уместо да убрзано стигнемо до ужитка, доспели смо до невероватно велике несигурности. То што смо у једном тренутку задовољни могућношћу да део пословног материјала пошаљемо себи мејлом на кућу како бисмо избегли гужву, или из било ког другог разлога, показало је своју негативну страну. Мушкарац који гледа ТВ с лаптопом у крилу или вечера с породицом телефонирајући с тањиром испред себе у ствари у потпуности игнорише своје ближње.
Тако смо стигли до тога да не греши много онај који каже да смо сами себи укинули додир са сопственим животом. Да ли можда треба да преиспитамо границу између одговорног радника и посвећеног породичног човека? Чини се да је дошло до неких тешкоћа у преусмеревању с једног на друго. Ситуација је додатно сложенија пошто посао наставља интензивно да напада приватне породичне тренутке. Особине као што су уздржаност, логика, стабилност и ауторитет као да не могу да се уклопе с породичним потребама - које подразумевају нежност, емотивност и рањивост, три непопуларне особине у савременом свету, без обзира на пол.
Зато чак и када коначно крене кући с посла да би био с породицом или пријатељима, али и да би завршио посао код куће, мушкарац у ствари остаје у улози пословног и не прелази у улогу породичног човека, што никад не може да донесе позитивне резултате. Пословни део наше личности може да се осећа изузетно корисно и сврсисходно чак и када је код куће, али ту му је пре свега потребан одмор. Почетни полет који се осети приликом започињања сваког радног дана врло брзо може да нестане и да се претвори у претежак умор. Зато полако искорачите из пословног лудила и обуставите владавину машина ако је то икако могуће.