"Јесам ти рекла!"

Има оних који су склони томе да, након што неког упозоре и тај не послуша њихов савет, и испадне да је погрешио, сместа кажу нешто у стилу: "Јесам ти рекао/рекла!". Најчешће, то не буде речено једном, већ стално изнова понављано, и уме страховито да иде на нерве, а не доноси ништа добро.

Дешава се да видите да ће неко вама драг начинити погрешан избор, и упозорите ту особу, ставите јој до знања шта ви мислите о томе. Она вас не послуша и испадне баш онако како сте мислили да ће бити. И не можете да се суздржите, већ кажете: "Јесам ти рекао/рекла!". Та особа највероватније нешто прогунђа, или вас игнорише, па ви, у жељи да добијете потврду да сте били у праву, настављате да понављате то исто. Потврду не добијате; добијате само гунђање, могуће и игнорисање, а могуће је и да се та особа посвађа с вама или почне да вас избегава.

У реду, били сте у праву. И шта с тим? Особи која је погрешила је сасвим довољно то што је погрешила; нико не воли да греши, још мање да призна да је погрешио, а свакако да апсолутно нико не жели да му грешку стално изнова набијате на нос. Наиме, то "набијање на нос" је једна врста агресије - и уопште није невероватно да неко на агресију узврати агресијом. Реченицама типа "Јесам ти рекао/рекла!" никада се не постиже ништа добро; само додатно повређујете већ повређену особу и одбијате је од себе. А због чега? Зато да би вам рекла да сте били у праву, ево, каје се и иде да клечи на кукурузу док јој не опростите грешку (мало карикирамо)?

Кад сте рекли своје мишљење тој особи, кад сте је упозорили, урадили сте шта сте могли за њу. Свако даље подсећање на то, нарочито онда када је ствар већ урађена, само је "стајање на муку" и, неретко, ликовање над туђом грешком. Немојте. Суздржите се од тога - ако ништа друго, онда зато да не бисте остали без људи којима можете да кажете било шта, а камоли: "Јесам ти рекао/рекла!"