Ивана Милаковић
25.10.2009.
Свакоме се деси да погреши. Обично је довољно да се за грешку извините, и ствари крену даље, само вас крајње залудни прогањају због неке мање грешке. Оно што уме јако да нервира, и што ће изнервирати и особе које вас иначе јако воле, јесте када друге кривите за грешку коју сте сами направили.
Рецимо, дечко или девојка вас посаветују да нешто не радите тако-и-тако, јер вам неће успети; не послушате њихов савет (имате пуно право на то), стварно вам не успе, и онда дечка или девојку кривите због тога. Или, неко вас увреди, и ви га ударите песницом у главу, и касније кажете да је сам крив за то. Није. Крив је за то што вас је увредио, наравно, вређање никада није прихватљиво, али ви сте криви за то што сте га ударили. Он је одговоран за своје поступке, али не и за ваше - за њих сте, свиђало вам се то или не, одговорни сами, ма колико неко то "сам тражио".
Пребацивање сопствене кривице на другог није нешто чиме прибегавају само тинејџери, раде то и старији. Ко год то да ради, без обзира на године, показује незрелост и неспособност да прихвати одговорност за сопствене поступке.
Не кажемо да је лако. Нико не воли да призна да је крив, да је погрешио. Ни самом себи, а камоли још некоме - многи чак сматрају да је извинити се знак слабости, мото им је: "Немој ништа да признајеш!", и сматрају да су због тога "фаце" или мангупи. Нису. Само су уплашени, недовољно зрели и неспособни да се суоче са оним што су учинили и са последицама сопственог дела.
Знак је велике снаге када неко не криви друге за сопствене грешке, када је у стању да призна кривицу и да сноси одговорност за сопствене поступке. Не може то свако. Неки цео живот проживе а да не стекну такву снагу, већ вечито беже од одговорности. Али, једном кад почнете да прихватате одговорност за сопствене поступке, да признајете да сте криви онда кад заиста погрешите, схватите да то и није тако лоше - последице не буду онако катастрофалне како сте у страху замишљали, плус се, временом, све мање плашите, и осећате се све јаче, као и неко ко у великој мери управља сопственим животом, не зависи од других, нити су му други криви, нити су други заслужни за оно што је сам учинио.
Покушајте! Није лако, али је сасвим могуће да ћете открити да вам се тако знатно више свиђа.