Ивана Милаковић
26.10.2009.
Сваког некад заболи, физички, емотивно, или обоје. И, без обзира на пол и године, нормално је да плачете кад вас нешто боли. Међутим, има оних који са плакањем претерују, праве "од комарца магарца", и тиме одбијају људе од себе, чак и оне којима су иначе драги.
На шта мислимо? Рецимо, први пут је била у вези с дечком. Веза је трајала недељу дана; пре те везе дечка није ни знала, после везе га више није видела. Месецима касније, она и даље стално плаче због те везе, због тога што је остављена, и даље анализира сваки детаљчић (постојећи, или у међувремену измаштан) те везе, и онда наставља са плакањем. Такво понашање, пре или касније, дојади и најдобродушнијим пријатељима.
Јесте, то јој је била прва веза и повређена је. И, сасвим могуће, пита се хоће ли икада поново бити у стању да воли, хоће ли икада бити у вези с неким другим; такође, могуће је да јој се чини да неће, да ће остатак живота (следећих, отприлике 50-70 година) провести тужна, уцвељена и сама. Звучи претерано? И јесте, баш као и константно плакање.
Не постоји неки конкретан рок колико дуго је у реду због нечега плакати. Ипак, о чему год да се ради, па и кад су најтеже трагедије у питању (што крај везе која је трајала недељу дана свакако није), живот иде даље, бол временом умине (неће увек нестати, али ће постати подношљивији), и нађу се и неке нове радости у животу.
О чему се онда ради код толико плакања? Некад, о неспремности да се настави са својим животом. Некад, о добијању пажње - особа је повређена, па плаче, па је пријатељи мазе и пазе, па се она осети боље, након извесног времена почне да јој недостаје пажња, плакање је најлакши начин да се до ње дође, па опет плаче. Некад ту постоје знатно дубљи проблеми, с којима та особа не уме да се суочи, па наизглед плаче због нечег тривијалног, док се заправо ради о нечему много озбиљнијем.
Шта да радите кад неко вама драг не престаје да плаче, и то траје и траје и траје? У почетку је свакако добро саслушати, загрлити, бити раме за плакање. Касније, то више нема ефекта; заправо, тој особи чак и одмажете ако настављате да је слушате, јер јој тиме пружате изговор да не иде даље са својим животом. Не кажемо да ту особу треба избегавати, само предлажите друге активности и не пуштајте је да се врати на болну тему; уколико она инсистира на плакању и болној теми и одбија било шта друго, тада би могло да помогне да је неко време избегавате, док не схвати да не може тако.