Ивана Милаковић
05.11.2009.
Родитељи некада умеју да буду заиста напорни, стално нешто да запиткују, да се интересују за најситније детаље, и то од тренутка кад се вратите кући из школе. Не кажемо да треба да буду незаинтересовани и да их буде баш брига за вас, али ипак желите и нешто мира и приватности.
Да не буде забуне, не говоримо о томе да родитељи желе да знају како вам иде у школи, да ли вам се тог дана десило нешто занимљиво, имате ли проблема, са ким се дружите, шта обично радите (уопштено, не сваки детаљчић), па вама то смета - потпуно је нормално да се родитељи интересују за такве ствари, то је зато што вас воле и брину за вас и желе да знају да је са вама све у реду, а ако није, желе и то да знају, као и да вам помогну.
Међутим, има родитеља који вас заспу питањима чим се вратите кући из школе; не стигнете ни руке да оперете и мало да предахнете, а већ вас испитују за сваки предмет појединачно који сте имали у школи, шта се на ком часу радило, ако је неко од вашх пријатеља одговарао желе и о томе да знају, као и како су ваши пријатељи прошли на контролном, о чему сте причали са пријатељима, имате ли некакве планове, јесте ли добро (изгледате им уморно, а ви не стижете да дођете себи од њихових питања)... Заиста напорно. Да и не спомињемо када вам дођу пријатељи - родитељи вам упадају у собу, желе пријатељски да причају са вашим пријатељима, да се и они друже с њима... И, што се ви више повлачите и буните, то су они напорнији.
Шта учинити? Можете покушати да разговарате с њима, да им кажете, без оптужби, да вам је заиста напорно да одговарате на гомилу питања чим стигнете кући, као и да бисте желели нешто приватности када сте са пријатељима. Реците им да не кријете ништа од њих, причаћете с њима, само да вас прво пусте да се мало одморите - и, ако је могуће, да вам допусте да будете насамо са пријатељима.
Такав приступ некад упали, не буде све супер одмах, али се временом некако ускладите. Некад, међутим, не иде па не иде, и даље вас засипају питањима, и све је горе што се више повлачите. Тада можете да употребите следећи трик: ви њих заспите причом. Чим се вратите из школе, одмах им причајте о најситнијим детаљима, оним који су и вама небитни, и немојте престајати са тим док малтене они не побегну од вас и ваше приче. Након извесног времена, заситиће се ваше приче, па ће постављати мање питања. А упадање у собу док су вам ту пријатељи, дечко, девојка? Ако вам не успева да их одвикнете од тога, виђајте се са тим људима негде другде - код њих, или изађите негде.
Још једном: не кажемо да треба нешто да кријете од родитеља, и нормално је да они брину за вас и распитују се. Међутим, ако то постане претерано, покушајте са нашим предлозима, могло би да помогне - а свакако да имате право на приватност и на то да вас не испитују сваки час као да сте криминалац у полицијској станици.