Ивана Милаковић
01.11.2009.
Често је уверење да је, кад покушавате да се приближите симпатији, да јој се допаднете, кључно да успете нешто генијално да кажете, нешто јако паметно, духовито, нешто чиме ћете је одушевити. А то уопште није пресудно.
Наравно, неће сметати ако симпатију од срца насмејете, или кажете нешто чиме се она одушеви, али то није најважније. Не постоји нико ко је способан да сваки пут кад проговори каже нешто феноменално; можда и можете нечим што кажете да симпатију "оборите с ногу", али треба умети и да наставите с комуникацијом, јер ако то не умете, чак ће и одушевљење због те једне супер ствари коју сте рекли избледети, а однос неће моћи да се одржи (заправо, неће се ни формирати после само једне генијалне реченице).
Поред тога, нико од вас и не очекује да кажете нешто феноменално, нешто толико духовито да се сви ваљају од смеха, или толико паметно да могу само да блену у вас с обожавањем (зар не би било напорно бити са неким са ким не престајете да се смејете ма колико вас стомак болео, или са неким ко константно прича толико паметне ствари да можете само да бленете у њега и не усуђујете се да и ви нешто кажете?). Сасвим је довољно рећи нешто симпатично, нешто што ће покренути разговор - а још је и боље ако симпатију наведете да прича о себи, тако можете пуно да научите о њој, плус већина људи воли да прича о себи, нарочито ако их пажљиво слушају.
Врло често, пре ћете се допасти неком и пре ће тај неко желети да буде с вама ако умете пажљиво да слушате, ако та особа осећа да може све да вам каже и да ћете је саслушати с разумевањем и пажњом, него ако причате ствари од којих испадате "звезда" у друштву. Наравно, треба некад и насмејати симпатију и рећи нешто занимљиво, али пажљиво слушање је то што знатно више осваја и наводи симпатију да пожели да буде с вама.