Дете није замена

Деца су дивна, и дивно је имати их, али има оних који од деце очекују нешто што деца једноставно нису. Очекују да им успех детета замени то што они сами у нечему нису успели, и сматрају дете незахвалним ако оно има другачије жеље и планове.

Неретко, уз то иде и прича о жртвовању. Рецимо, мама је остала у другом стању док је била на другој години права, решила је да роди и прекинула је студије, на које се никад није вратила. Касније, детету прича да се она жртвовала за њега, могла је да има добру каријеру као правник, да буде и доктор права, али, ето, жртвовала се за дете. И сад жели да то дете има успешну правничку каријеру и да буде доктор права, а дете, рецимо, жели да студира нешто друго, или не жели да студира уопште, обожава аутомобиле и жели да буде аутомеханичар. Мама то схвати као издају - све је жртвовала за дете, а оно је сада незахвално (узгред, уопште није сигурно да би мама постала доктор права чак и да није родила, није била баш неки студент).

Сличних примера има много. Из овог или оног разлога родитељи не остваре неку своју амбицију - разлог често нема везе са дететом, већ са тиме што је тај родитељ одустао, или није ни имао капацитет за остваривање такве амбиције, а као "згодан изговор" му је дошло жртвовање за дете - и онда захтевају да ту амбицију оствари дете. И мисле да ће онда нестати тај осећај неуспеха који имају. А неће.

Ако вам не успе да нешто постигнете, неће вас утешити ако то постигне ваше дете. Не кажемо, радоваћете се успеху свог детета, то је нормално, али и даље то конкретно постигнуће (правничка каријера, на пример) неће бити ваше. И осећај неуспеха ће остати. Неретко, родитељи, када натерају дете да учини оно што они желе, и дете постигне успех, схвате да и даље имају осећај неуспеха, па терају дете на све више и више, никада нису задовољни њиме, и одбијају да прихвате да заправо нису задовољни собом - а, јасно, лакше је терати дете да постигне успех у каријери него тај успех постићи сам. И то уништи однос између родитеља и детета, дете се осећа невољеним и као да је изневерило родитељска очекивања, а родитељи су незадовољни па су незадовољни.

Уколико желите успех у некој одређеној ствари, једино што ће вам пружити задовољство и осећај постигнућа јесте да у томе успете ви - не неко други, па ни ваше дете. Да и не спомињемо да је дете особа за себе, са сопственим сновима, надама и жељама, и да је потпуно нефер наметати му туђе, како би постало замена за нечији успех.