Ивана Милаковић
24.10.2009.
Да је пушење штетно знају сви, укључујући и пушаче, међутим, то људе не спречава не само у томе да трују себе већ и у томе да дуванским димом сметају свима који им се нађу у близини. А има ситуација када баш и није лако склонити се.
Рецимо, код неког сте на слави. Ви сте непушач. Домаћини допуштају да се код њих пуши. У реду, кућа је њихова - ви у својој не дозвољавате пушење или тражите од пушача да стану уз отворен прозор док не заврше с цигаретом, због чега неки неће ни да вам дођу у кућу; у својој кући имате своја правила, поштујете туђа у туђој. Међутим, скупило се толико пушача да је стан ваших домаћина налик на гасну комору, а сувише је хладно да би могли да се отворе прозори, или је напољу невреме па би након отварања прозора дошло до поплаве у стану. Покушате учтиво да замолите пушаче да смање мало; само што вас не оптуже да их тероришете. Покушате, опрезно, да разговарате с домаћинима; они не желе да забране људима да пуше, да се не би свађали с њима - пушач коме ускратите цигарете уме да буде крајње непријатан.
Шта тад? Мада је разумљиво да домаћини желе да угоде гостима пушачима, у принципу је на домаћинима да дају све од себе да се сви њихови гости осећају пријатно, а не да допусте да неком позли од дуванског дима. Међутим, било би непристојно наређивати људима како да се понашају у сопственој кући - ни ви не допуштате да у вашој кући неко вама одређује шта ћете и како ћете.
Онда, шта? Останите онолико колико пристојност налаже, колико да се каже да сте дошли, пожелели домаћинима срећну славу, мало се послужили и поседели, а затим се под неким изговором (рецимо, да идете на још неку славу) опростите од домаћина и идите.
И са уживањем се надишите - чак је и загађени градски ваздух пријатнији од задимљене просторије.