Ивана Милаковић
30.10.2009.
У данашњем ужурбаном животу није нимало лако постићи све што морате да постигнете; како би вам што боље успело, може да помогне, између осталог, и да расподелите обавезе према периодима када сте више или мање ефикасне.
На шта мислимо? Има оних који су живахни већ од раног јутра, тада су свежи, мозак им тада најбоље функционише, а има и оних који су потпуно другачији, тек негде у време за ручак постају стварно будни и мозак им тек тада проради. Или функционишу по некој трећој, четвртој, петој сатници. И по начину на који функционишу било би добро да распореде обавезе, онолико колико је то могуће.
Рецимо, ако спадате у "јутарње" типове, онда би било добро да ујутру радите компликованије задатке, а да касније, кад мозак почне да вам "посустаје", радите оне једноставније, за које вам и није неопходно много размишљања; другим речима, немојте ујутру, макар тако радиле остале колегинице, потрошити сат-два на кафицу и трачарење или на сурфовање Интернетом док вам шеф не дође, већ искористите то време да обавите што више. А ако вам се мозак тек касније у току дана "разбистри", учините супротно од наведеног - ујутру се бавите неким лакшим стварима, а касније, кад се разбудите, позабавите се оним компликованијим.
Овај савет можда звучи као откривање рупе на саксији, али има многих који га не примењују, не зато што им обавезе то не допуштају (ако вам шеф поподне, кад вам се приспавало, донесе нешто компликовано и тражи да то буде завршено до краја радног времена, јасно је да не можете то обавити ујутру, када би вам више одговарало), већ, најчешће, из навике, или зато што имају склоност ка одуговлачењу.
Покушајте, кад год је то изводљиво! Могло би се десити да приметите да за знатно краће време обављате доста тога, и да сте на крају ипак мање исцрпљене и мање под стресом.