Ивана Милаковић
21.10.2009.
Некада, ма колико се ви трудиле, не успе вам оно што сте покушале, неко не одабере вас, било да се ради о шефу који је дао повишицу и унапређење неком другом, мушкарцу који је с другом девојком, или нечему трећем. Тада је добро бити реалистичан и не покушавати оно за шта су вам шансе слабе или никакве.
На шта мислимо? Рецимо, ако је ваш шеф унапредио вашу колегиницу јер му се више свиђа како она ради или јер пристаје на нешто што ви одбијате, или је унапредио вашег колегу само зато што је мушкарац, бесмислено је доказивати му да је требало да унапреди вас. Скоро су непостојеће шансе да ће ваш шеф променити мишљење, па би трудити се око тога значило губити време и енергију које бисте могле знатно боље да употребите.
Није фер што ви нисте одабране? Могуће је да није, али ви ту ништа не можете. Није фер што ваш положај зависи од тако субјективних фактора? Није - али ни ту ништа не можете. Уместо да се нервирате због нечега за шта постоје мале шансе да ћете то променити, уложите време и енергију у нешто друго.
У шта? У то да пронађете оне којима ви одговарате такве какве сте. Каже се да је овај свет мали, али није баш толико мали. Веома ретко има користи од тога што покушавате да промените друге; ефикасније је или прилагодити себе, онда када сматрате да је то потребно, или наћи неког (претпостављене, мушкарца, пријатеље...) ко вас прихвата такве какви сте, и коме одговара што сте баш такве. У наведеном примеру с послом, то би значило уложити енергију у проналажење новог посла, оног где ће вас ценити, пошто је очигледно да вас на овом на коме сте тренутно не сматрају вредном бољег положаја и повишице.
Сваки пут кад неко покуша да се сукоби с реалношћу - рецимо, са чињеницом да га/је неко неће - губи. Како не бисте губиле онда кад не морате, прихватите чињенично стање такво какво је и потражите окружење које ће вам више одговарати.