Ивана Милаковић
03.11.2009.
Много је дама које верују да све морају саме да ураде, било зато што мисле да то нико други не би могао као оне, било зато што им је непријатно да траже помоћ, или мисле да би то било неприкладно. А није неприкладно - кад вам је потребно, сасвим је у реду део обавеза доделити и другима.
То важи како за кућу, тако и за посао, и за све остало где имате обавезе које треба позавршавати. Рецимо, мајка сте троје деце, и цело вече вам оде док све троје вечерају, док их надзирете док перу зубе или им их ви перете ако су премали, док им навучете пиџаме, сместите их у кревет, успавате их... А онда тек долази на ред прање судова и још понеки "послић". Уколико супруг није ту да вам помогне, или он у то време обавља неки свој део обавеза, можете ангажовати и најстарије од деце: можете том детету дати и неки џепарац за то, да млађу браћу и сестрице спреми за спавање, са све умивањем, прањем зуба, облачењем пиџама, можда и неком причом за лаку ноћ... Том детету ће се допасти што помаже "као велико", а ни џепарац који добија му неће сметати, биће му то додатна потврда да оно што ради вреди.
Или, посао: неретко се мисли да само подређенима (ако их имате) можете да поделите задужења, али није тако. Можете и колеге замолити нешто да учине за вас, а у неким приликама и шефа - рецимо, ако вама треба две недеље да се пробијате кроз слојеве хијерархије неке фирме да бисте дошли до тражених података или чега већ, а шеф то може да заврши једним телефонским позивом, свакако да то што ће шеф звати уместо вас неће помоћи само вама већ и целој фирми, рачунајући и шефа.
Није никаква срамота тражити помоћ, као ни расподелити задужења онима око вас (чак и ако неко нешто не обави баш као ви, зар није боље да то барем буде обављено, а ви одморније и под мањим стресом?), а може пуно да помогне и да допринесе томе да ствари буду обављене брже и ефикасније, и да свима буде боље.