Ивана Милаковић
19.07.2009.
Некада, када лажемо како бисмо нешто избегли, одговорност пребацимо на "вишу силу", као што је стање у саобраћају. А некада одговорност пребацимо на неку другу особу. Мада такве лажи умеју да буду веома корисне, њихово претерано коришћење донеће далеко више штете него користи.
Знате о каквим се лажима ради. "Не одлучујем ја о томе, него мој шеф" (иако, заправо, имате овлашћење да донесете одлуку, само не желите да ви будете ти који ће одбити ту особу). "Колегиница ми ништа није рекла", "Деца ми нису рекла да сте звали", и тако редом. Оваква врста лажи стварно може да делује згодно - ето, хтели бисте ви, али није до вас, или учиниле бисте ви тако, само да вам је пренесена порука - али када се често користи, може прилично да вам штети.
Како? Једним делом што тако, најчешће, само одлажете неизбежно; пре или касније ћете с тим ипак морати да се суочите и да обавите то што избегавате. Другим делом, особама на које пребацујете одговорност би могло да се то нимало не допадне, да им буде оптерећујуће, а могло би и да се деси да не желе да подрже вашу лаж. И, можда најгоре од свега, ви се временом осећате све лошије, јер делом почињете да верујете у оно што говорите - а говорите да ствари нису у вашим рукама, што вас чини беспомоћном.
Шта учинити ако се редовно служите таквим лажима? За почетак, размислите откуда вам навика да одговорност константно пребацујете на друге. Ипак сте одрасла особа, и за много тога би требало ви да се побринете, а не да то као "врућ кромпир" шаљете коме стигнете. Да ли се бојите шта ће људи мислити о вама ако нешто урадите па погрешите? Или је нешто друго у питању? Који год да је разлог, једном кад схватите да неће бити смак света чак и ако погрешите, можете променити такву врсту понашања, и временом се осећати све боље, јер нећете више бити беспомоћне, добар део контроле ће бити у вашим рукама, где му је и место.
У томе вам може помоћи следеће: када пожелите да изрекнете поменуту врсту лажи, упитајте се на који начин ће таква лаж представити особу на коју пребацујете одговорност и да ли је у реду да то учините (некада је не представите у негативном светлу, и тада и није толики проблем, али некада од те друге особе направите правог негативца). Да ли је стварно у реду да шефа прогласите за јединог одговорног за нешто што је заправо ваше задужење, да колегиницу прогласите неодговорном, децу заборавном и немарном? Да ли је у реду да, чувајући своју репутацију, слабите туђу? Свест о томе шта чините другима том врстом лажи могла би да вас мотивише да престанете с тим.