Ивана Милаковић
12.09.2009.
Свима би било знатно пријатније када би лепе манире имали сви. Нажалост, није тако - а у неким ситуацијама има људи који се запитају да ли је недостатак лепог понашања ипак оправдан, рецимо, ако се неваспитано понаша старија особа, можда је она својим годинама "заслужила право" да не обраћа пажњу на лепе манире.
Дешава се то: старија особа се нељубазно понесе (наравно да се не понашају само старији нељубазно), а неко помисли да можда има право на то, с обзиром на године и с обзиром на то да је сигурно све и свашта проживела. Мада не кажемо да некога треба каменовати због неваспитања, правила лепог понашања ипак важе за све. Нико, без обзира на године или било шта друго, не може да "заслужи право" на то да се непристојно и нељубазно понаша; непристојно и нељубазно понашање је непристојно и нељубазно понашање, и увек ће довести до тога да се они који су му изложени осете непријатно.
Наравно, има и ситуација када се не би требало љутити на оне који се непристојно понашају, већ то треба отрпети онако како умете; то су ситуације када је непристојно понашање директна последица неког великог проблема, рецимо здравственог, па је тој особи ослабила контрола над сопственим понашањем, или није ни свесна како се понаша и једноставно није способна да се понаша другачије. Уколико је ту укључена и агресивност, свакако да би се требало потрудити да не будете повређени; али, ако се неко ружно понаша јер је болестан и није у стању другачије, бесмислено је љутити се. И то, опет, нема стварно везе с годинама - болест је болест, и најчешће не бира године.
Изузев тога, правила пристојног понашања требало би да поштују сви - та правила постоје с разлогом, а разлог је тај да се сви пријатније осећају. И, као што није могуће "заслужити право" да чините да се неко лоше осећа, тако није могуће ни "заслужити право" на непристојност.