Ивана Милаковић
22.06.2009.
Промена је нешто што је свакоме повремено потребно, што се свакоме бар некад деси и, неретко, нешто што може јако да вас уплаши. Како ћете доживети (и преживети) промене, било да су набоље или нагоре, у великој мери зависи од вашег става према њима.
На шта мислимо? На то да они који верују да је тешко проћи кроз неку промену, кроз нешто ново, снаћи се у новој улози, обично се заиста теже сналазе, јер су уплашени и несигурни - некада топлико уплашени да се укоче од страха да ће оманути, да ништа неће успети да ураде. А има и другачијих, оних који промене виде као изазов, као прилику да нешто науче, да себе побољшају; то су оптимисти, који верују да ће им, макар промена у почетку деловала негативно, на крају ипак донети нешто добро. Некада и по оном "ко зна зашто је то добро" систему.
Како бити у овој другој групи, у овој која се боље снађе и једноставно боље осећа? Ствар је у ставу. Покушајте да не постављате себи (а ни другима) уобичајена питања када се нешто лоше деси - мислимо на питања типа: "Шта сам ја Богу згрешила да ми се ово деси?", или "Како, о, како ћу икада успети да изађем на крај са овим?", јер вас таква питања испуњавају страхом и осећајем беспомоћности, као да нека виша сила одлучује о вама, а ви се ту ништа не питате. Уместо тога, покушајте са следећим питањима (и тражењем позитивних одговора на њих): "Шта би се добро могло десити након ове промене?", "Какве ми је нове могућности ова промена донела?", "Које су то добре ствари у мом животу које су ту и даље, без обзира на промену?", "За шта све добро би требало да се осећам захвалност?".
Може да делује као превише једноставно - али то и јесте једноставно. Једном кад почнете да себи постављате таква питања, да размишљате на такав начин, шта год да се десило, кроз шта год да пролазите, постаје мање застрашујуће. Лоше ствари су и даље лоше, наравно, али у вама расте сигурност да ћете с тим успети да се изборите, и да ће након тога доћи и нешто добро.