Ивана Милаковић
18.07.2009.
Сви знају да није у реду лагати - и свако бар повремено прибегне лажима, макар оним ситнијим. Један од разлога за лагање јесте да сачувате образ, то јест да не морате да признате грешку; такве лажи вам неће нашкодити ако их понекад користите, али с њима не треба претеривати.
О каквим лажима говоримо? О оним сасвим обичним - закаснили сте јер је био застој у саобраћају (заправо га није било, превоз је чак био неуобичајено добар, него сте ви касно кренули); нисте се појавили на неком слављу јер нисте ни знали за њега, није вам стигла позивница (о, да, стигла вам је, и "смркло вам се пред очима" јер вам се на то славље уопште није ишло, само се бојите да не увредите или повредите оне који су вас звали), и томе слично. Коришћењем ове врсте лажи избегавате да признате одговорност за своје поступке, већ све пребацујете на неку "вишу силу" (стање у саобраћају, поштанску службу, шта год). Нисте ви криви, тако се десило.
Овакве лажи могу се чинити крајње безазленим и добрим методом за извлачење. Међутим, имају и неке не баш толико безазлене последице. Једна од њих је да морате да памтите шта сте коме рекли како не бисте били ухваћени у лажи (рецимо, не можете да тврдите да сте закаснили због застоја у саобраћају, а онда се похвалити бројем ствари које сте обавили чак и брже него што сте се надали јер вас је превоз добро послужио), а кад се лажи нагомилају, то постаје крајње заморно. А друга негативна последица је та да, ако се стално на такав начин извлачите, навикавате самог/саму себе да се понашате неодговорно, и све више вам се чини да је у реду да се понашате неодговорно (у реду је да касните, или да се једноставно не појавите негде, а онда измислите нешто, или...). То вам, на дуже стазе, може и те како пореметити односе с другима - неодговорне особе никоме нису омиљено друштво.
Није лоша идеја, када разматрате да ли да употребите ситну лаж да се извучете или да ипак признате истину, размислите шта је то што на дуже стазе желите. Рецимо, желите лепо пријатељство с том особом. Да ли ће вас истина или лаж довести ближе томе? Уз то, не заборавите да би најчешће било довољно сасвим кратко извињење ("Јао, извини, али нисам био/била ни за шта и стварно ми се није долазило"); нико не очекује од вас да исповедите сваки детаљ свог "греха" и пола сата причате о томе како нећете никад више.