Dopustiti im da sanjaju

Svako ima neke svoje snove, neki su ostvarljivi, neki nisu. Od pokušaja da se neki snovi ostvare odustane se nakon ulaska u dužu vezu, ali se ne odustane uvek i od sanjarenja, i lepo bi bilo ne obeshrabrivati voljenu osobu kad sanjari o nečemu.

Recimo, već neko vreme ste u braku, muž se trudi oko vas i porodice, imate i malu decu, i u nekom opuštenom trenutku on vam pomene svoj san da prođe celu Evropu na motoru. Vama će, naravno, smesta pasti na pamet različiti razlozi zbog kojih je to neizvodljivo - nema novca za to, neko treba na decu da pazi, ne bi valjda ostavio i vas i decu da se sami snalazite dok on skita po celom kontinentu... Potpuno je normalno da vam sve to padne na pamet, ali bilo bi lepo da se suzdržite i ništa od toga ne pomenete.

Zašto ne? Jer ćete tako povrediti voljenu osobu, koja najverovatnije samo naglas sanjari, i ima dovoljno poverenja u vas da vam poveri nešto toliko lično. Zna i on da bi to što želi bilo jako teško izvodljivo. Novca za to najverovatnije nema, bilo bi teško da povede i vas i malu decu (vas bi mogao, ali bi s malom decom išlo teže), morao bi da bude odvojen od porodice koju voli ko zna koliko meseci... Sve on to zna. I najverovatnije ideju o takvom putovanju ne uzima ozbiljno, već samo sanjari o tome.

Šta učiniti? Ne podsećati voljenu osobu na teškoće, već je pustiti da sanjari. Ili se, još lepše, uključiti u to sanjarenje, zajedno maštati o svemu što biste mogli da vidite, o slobodi pokreta, o zajedničkom uživanju kao da nikakvih obaveza nemate...

Ovakvo zajedničko sanjarenje ni na koji način neće ugroziti ni vas ni vašu vezu ni vašu porodicu, naprotiv. Zbližiće vas s voljenom osobom i uveriti je da je u pravu što vam veruje, i podstaći je da i ubuduće deli svoje snove s vama - a neki od tih snova će biti ostvarljivi i oboma će vam doneti puno radosti.