Treba da donesete neku odluku. Možda sitnu, možda krupnu - u svakom slučaju, neophodno je da odaberete kako ćete postupiti. Niste sigurni ni sami šta bi bilo najbolje, pa se obraćate različitim ljudima za savet i mišljenje i tek onda donosite odluku. A saveti koje ste primili mogu da budu različiti - dobri, loši, nekada loši iz zle namere, nekada loši samo zbog neznanja i nerazumevanja onoga ko vam ih daje. Kako to izgleda sa savetima kada je on, a kako kada je ona u pitanju?
Kada je žena u pitanju, ona je u stanju da veliki broj ljudi pita za savet i zbog sasvim obične stvari, i to po nekoliko puta. I da razmišlja, i razmišlja, i razmišlja, čas joj se jedno čini najboljim, čas drugo, čas treće, pa onda opet nije sigurna... To potiče iz davne prošlosti naše vrste, kada su žene bile skupljači plodova i morale da proberu one koji su im se činili najbolji - nije bilo moguće poneti sve. A to je značilo razmišljanje o velikom broju različitih mogućnosti.
Kada je muškarac u pitanju, on će ukratko izložiti problem malom broju ljudi (nekada i samo jednoj osobi) kojima veruje, saslušati savet i odlučiti - bez dugačkog odlaganja. Nije redak slučaj da muškarac i ne pita za savet, već da postupi po svom nahođenju. I ovo ponašanje potiče iz davne prošlosti naše vrste - muškarci su bili lovci i odluku su morali da donesu brzo. Previše premišljanja o različitim opcijama značilo bi gubitak plena, ili nečiju povredu, ili oboje.
Koji je rezultat ove razlike među muškarcima i ženama? Rezultat je taj da muškarci daleko ređe budu podložni pogrešnim savetima - jer često i ne pitaju za savet. Drugo je pitanje ko češće pravi greške, muškarci ili žene - odgovor na to pitanje je da ih prave otprilike podjednako često. Samo će muškarci celu stvar obaviti brže.