Nije nepoznanica da redovan seksualan život pozitivno utiče na opšte psihofizičko zdravlje. Zato bi bilo potpuno logično zapitati se ima li zdravstvenih posledica ukoliko je seksualni život neredovan i oskudan.
Znate već - nije da nemate nikakvo seksualno iskustvo, ali vam veze ipak nisu baš nešto česte, a seksualni odnosi su vam i ređi. Vaše kučence se već naviklo da ne pravite pitanje ako vam spava kod nogu, a vi znate, bez radosti zbog tog saznanja, da kučence nema kome da smeta. Koliko takva situacija ugrožava vaše zdravlje?
U suštini, nimalo. Redovni seksualni odnosi dovešće do bolje prokrvljenosti intimne regije i do veće snage i zategnutsti nekih grupa mišića, ali i jedno i drugo možete postići i vežbanjem. Lučiće se različiti hormoni zadovoljstva, ali oni se mogu lučiti i ako vas neke druge stvari, potpuno nepovezane sa seksom, ispunjavaju zadovoljstvom. Zapravo, od svih sistema organa koji postoje u ljudskom telu, jedino bi sistem organa za razmnožavanje bilo moguće odstraniti (što ne znači da to i treba učiniti!) a da to ljudsko biće nastavi normalno da funkcioniše - bez mogućnosti da ima decu i seksualne odnose, ali izuzev toga bilo bi u potpunosti funkcionalno.
E, sad, to što je moguće biti zdrav i s neredovnim ili nikakvim seksualnim životom ne znači da treba biti i nepažljiv - a baš to je ono što se prečesto dešava. Mnoge žene koje retko imaju seksualne odnose, ili ih u nekom periodu nemaju uopšte, veruju da su tada bezbedne od polnih bolesti i da nije neophodno da posećuju ginekologa. Međutim, praktično za svaku bolest koja se prenosi putem seksa postoji i još nekoliko načina da je dobijete (ili da njome zarazite nekog, ako je već imate), a kancer i nije nešto preterano probirljiv. Zbog toga, čak i u periodima kada nemate seksualne odnose, redovne godišnje kontrole kod ginekologa su obavezne - a i muškarcima ne bi nimalo škodilo ako bi povremeno posetili urologa i dermatologa. Primera radi, ureaplazma, jedna od najsitnijih bakterija dosad otkrivenih, često prolazi bez simptoma, ali može dovesti do steriliteta, a prisutna je kod 30 odsto (!) muške populacije.
Ukratko: izostanak seksualnog života ne ugrožava zdravlje, ali izostanak kontrola kod lekara to sigurno čini.