Uobičajeni postupak, nakon što ste pronašli potencijalnog partnera i razgovarali s njim, jeste da posetite grob princa Samodre i pomolite se za ono što vam je potrebno. Potom se obavlja sam ritual (to jest, seks) - nekada se to radilo pod vedrim nebom, a sada postoje kućice koje se mogu iznajmiti za oko tri evra na sat (dva para cipela ispred kućice su signal da je ritual u toku). Nakon toga sledi kratka molitva i svako odlazi svojoj kući, a ponovo se sastajete kroz 35 dana, i tako dok sedam puta ne ponovite ritual. Tada bi, prema verovanju, vaša sreća trebalo znatno da se promeni, a molitve da vam budu uslišene. Većina onih koji pristupaju ritualu oseća krivicu zbog preljube, ali su ostali bez ideja kako bi inače rešili problem koji ih muči, a čuli su da je ritual pomogao nekom koga znaju.
Društvo u Indoneziji postaje sve konzervativnije; nedavno je u parlamentu iznet predlog o zakonskoj zabrani "sugestivnog plesa" i poljupca u usta na javnom mestu. Ipak, nije verovatno da će se zvaničnici usuditi da zabrane rituale u hramu, pošto su Samodrin grob i hram sveta mesta i deo kulturnog nasleđa indonežanskog naroda - vladina zabrana poseta i rituala verovatno bi izazvala masovne proteste i nerede. Plus, tu je i finansijska strana priče, pošto Indonezija prikupi oko 30.000 evra godišnje od ulaznica za hram.
Ono što bi još moglo biti zanimljivo u celoj ovoj priči jeste to da u okolini ima desetak policajaca koji su zaduženi za održavanje reda, ali da u poslednjih 20 godina nije bilo mnogo povoda za njihovu intervenciju - poneka manja tuča zbog pijanstva ili džeparenje. Jedini ozbiljniji slučaj desio se pre nekoliko godina, kada je jedna žena htela da odustane od rituala, a njen partner ju je u besu ubio. Ipak, ova priča nije uspela da zastraši ni da odbije hodočasnike.