Ivana Milaković
26.10.2009.
Nije mali broj žena koje se žale da u vezi sve moraju same da urade. Takva situacija vremenom uništava vezu - i, bez uvrede za dame, one i te kako doprinose tom uništenju, i tom lošem odnosu. Ono što je dobro jeste što situacija nije beznadežna, i što bi se vremenom, uz obostrani trud partnera, mogla popraviti.
Ona je ta koja sprema decu za školu, okupa ih, spremi ih za krevet. Ona plaća račune, kuva, čisti, pegla... Ona se na vreme seti i odabere poklon za rođendan njegove majke. Ona organizuje svako njihovo slavlje, ona rezerviše i uplati njihovo letovanje. Ona zove majstore kad nešto treba popraviti ili obaviti. Uz sve to, zaposlena je, i to s punim radnim vremenom. I svega joj je preko glave.
Njegovo viđenje pomoći? Da joj se skloni s puta. Ona ionako sve radi bolje; ona se o svemu brine, sve teče glatko, zašto bi se on tu mešao i kvario? Njoj nije jasno kako on ne vidi šta sve ona obavlja, i zašto joj ne pomaže; pošto ona sve obavlja i ne traži pomoć, njemu ne padne na pamet da je ponudi, naročito ako je i njegova majka sve radila sama i odbijala njegove dečačke ponude za pomoć.
On se tu izvlači? Njemu je sve super? Ne baš. Nema pravu bliskost sa suprugom. A ni s decom, jer ona sve obavlja oko njih. Njegova uloga svodi se na onoga ko radi i donosi novac u kuću, ali ne učestvuje zaista u porodičnom životu. Neretko tu i seksualni život trpi, bilo zato što njoj smeta što on ne nudi pomoć pa nema ni želju za fizičkom bliskošću s njim, bilo zato što (ima žena koje to rade) koristi seks kao sredstvo ucene, kako bi ga naterala da uradi ovo ili ono, odnosno, uskraćuje mu seks jer on ne postupa onako kako bi ona želela.
Rezultat? Nekada ona pomisli da bi, kad sve radi kao da je sama, mogla baš i da bude sama, umesto što mora da se brine o maloletnoj deci i o odraslom čoveku koji je kao dete. Nekada, on utehu potraži sa strane. U svakom slučaju, ne bude lepo, i vremenom postaje sve lošije.
Neki bi rekli da je sva krivica do muškarca lenštine, ali praktično uvek je deo krivice i do žene. Jer, pruža priličan osećaj moći to što "sve radi sama", to što niko ne obavi stvari kao ona (ili i ne budu obavljene ako ih ne obavi ona), to što je nezamenljiva. I, naizgled paradoksalno, nije mali broj žena koje ne odustaju od te pozicije, odbijaju da deo poslova i odgovornosti prepuste nekom drugom, osećaju se ugrožene i podviknu ako dete ili partner pokušaju nešto da urade, da pomognu - a kasnije se žale kako su mrtve umorne, spadaju s nogu, sve moraju same.