U traganju za sopstvenim identitetom - zapravo, u stvaranju sopstvenog identiteta - može se desiti da tinejdžerka ima pogrešnu predstavu o tome kako simpatična osoba treba da se ponaša, kao i da ne bude svesna kakav utisak ostavlja na druge, između ostalog, i na dečake. Jedan primer su "kraljice tračeva".
Da ne bude zabune: teško da će neka devojka sebe videti kao kraljicu tračeva. Ne, smatraće sebe veselom, simpatičnom, društvenom osobom koja voli da sazna sve i svašta. Pričaće s velikim brojem ljudi, redovno se pojavljivati na žurkama, trudiće se da bude popularna. Najbolje se oseća kad je okružena gomilom ljudi koji svi pomno slušaju najnoviju sočnu pričicu o nekome.
Sad, kako momci vide ovakve devojke? Ne vide ih kao simpatične i informisane osobe. Vide ih, manje-više, kao dežurne alapače, radio-Mileve, kraljice tračeva. Odaberite naziv koji vam se sviđa - a dobro bi bilo da znate da se ovakve devojke, ma kako ih nazivali, momcima ne dopadaju. Dečaci i inače ne vole da slušaju kad devojka nekog ogovara, a kad se o kraljicama tračeva radi, prvo što će im pasti na pamet biće da bi mogli da postanu samo još jedna od njenih pričica.
Problem koji momci imaju s ovakvim devojkama jeste to što pored njih nikad ne bi mogli da se opuste i da budu svoji, ne bi mogli da im veruju - kako verovati nekome ko bi već istog dana mogao da ispriča tvoje tajne pred svima, i to samo zato da bi bio u centru pažnje? A bez poverenja veza ne može da postoji.
Šta da urade ovakve devojke? Dobro bi bilo da prestanu da tračare. Bolje je sam uraditi nešto zanimljivo i pohvaliti se time nego konstantno širiti priče o drugima. Ako ne mogu tako, neka se pomire s time da će oko njih uvek biti ljudi voljnih da slušaju njihove pričice, ali ne i prijatelja i ne momaka koji bi želeli da budu s njima.