Ivana Milaković
14.10.2009.
Ume da bude priličan problem ako ste jako stidljivi. Teško vam je da se otvorite i normalno pričate s ljudima, pa mnogi steknu utisak da ste uobraženi i da zato nećete da pričate s njima. Neki koji su jako stidljivi ne uspevaju da se povere ni roditeljima ni dragim prijateljima, i to stvarno može da bude mučno.
Govorite vi sebi da bi trebalo da se opustite i pričate sa ljudima, pa neće vas ujesti, ali ne pomaže. Jedva da ste nešto malo u stanju da prozborite. Možda čak ni s roditeljima i najbližim prijateljima, ako uopšte imate bliske prijatelje, niste u stanju da iskreno pričate i otvorite se - hteli biste, govorite sebi da to učinite već jednom, ali kada se nađete u situaciji da razgovarate, isprepadate se, zatvorite u sebe i "kleštima vam reči izvlače". Ne pomažu ni osmesi ni blage reči, a kad vas pitaju šta vam je, zar im ne verujete, pa njima sve možete da kažete, samo se osetite još lošije, kao da ih povređujete, a to uopšte ne želite.
Zvuči vam poznato? Možda vam se čini da ste samo vi takvi, ali niste. Nije ništa neobično da tinejdžeri budu stidljivi, i da se tek polako, vremenom, otvaraju. Nekome je za to potrebno manje vremena, a nekome više - ume prilično da potraje. Nemojte o sebi misliti kao o nekom nenormalnom, to što ste takvi niti je nenormalno niti neobično.
Šta da radite? Razmislite o tome u koga imate najviše poverenja, pa pričajte s tom osobom. Nekad je lakše nešto reći prijateljima nego roditeljima, nemojte se stideti ako je tako. Što više (naravno, ne nasilno) pričajte s osobama kojima verujete, o što više stvari, kako o uobičajenim temama za razgovor, tako i o onim "škakljivijim", da biste se navikli na komunikaciju. Slobodno to činite sasvim polako i postepeno; nije nikakva trka ni takmičenje u pitanju. Vremenom će ići lakše, kako se budete navikavali.
A šta ako vam uopšte ne ide razgovor, ni sa kim? Može vam zvučati šašavo ako nemate naviku da to radite, ali pokušajte s vođenjem dnevnika. Zapisujte svoje misli i osećanja. To što ćete ih zapisivati pomoći će vam da razbistrite misli, da ih formulišete rečima. Vi znate kako se osećate, ali osećanja nije uvek lako izraziti rečima, a zapisivanje će vam pomoći u tome. Kada se naviknete na to, videćete da će vam i u društvu biti lakše da se izrazite.
Probajte! Neće vam smetati, a moglo bi puno da pomogne.