Prvi korak je da priznate sebi da ste zavisni. To uopšte nije lako, jer time priznajete svoju bolest i to da se osećate bespomoćno (a često i to da ste dugo obmanjivali i sebe i svoju okolinu). "Ja zavisna? Ma nema šanse! Nije to zavisnost, to je, to je..."
Sledeći korak je da tražite podršku. Zavisnosti je najčešće veoma teško osloboditi se bez pomoći. Razgovarajte o tome sa osobama kojima verujete - sa svojim partnerom, sa bliskim osobama, po potrebi i doktorom i psihologom (zavisnost je priličnim delom psihološke prirode, tako da vam tu psiholog može biti od velike pomoći).
Korak nakon toga jeste da odredite datum kada ćete početi sa odvikavanjem - i da se toga pridržavate. U principu, ne postoji savršen datum, ali treba izbegavati dane kada ionako očekujete puno stresa - recimo, prvi dan na novom poslu. Odmah da znate: nije dovoljno smanjiti zavisnost, neophodno je da je se u potpunosti odreknete kako biste uopšte mogli da se pozabavite uzrokom koji je doveo do zavisnosti.
Nemojte gledati daleko unapred, jer će vas to u startu iscrpsti; činiće vam se da nemate ni teoretske šanse da uspete ikad. Rešavajte se zavisnosti dan po dan.
Emocionalni usponi i padovi su sasvim normalni prilikom odvikavanja od zavisnosti. Sasvim je normalno da osetite ljutnju, razdražljivost, umor. Kada vam se to desi, budite dobri prema sebi i pokušajte da se opustite uz, recimo, plivanje, hodanje, jogu, prijatnu muziku...
Za kraj: ukoliko pokleknete i posegnete za onim od čega ste zavisni, nemojte da kažnjavate sebe. To se događa svima koji se odvikavaju od zavisnosti. Istog trenutka, bez odlaganja, krenite iz početka - i ne osvrćite se.
Srećno! Želimo vam puno uspeha!