Suočavanje s promenom

Naš život je pun raznih promena (koje se tiču okolnosti, našeg izgleda, ljubavi, braka itd.). Ponekad nije lako izaći iz ustaljenog ponašanja i suočiti se s nekom velikom promenom. Ali, što se brže prilagodimo, tim manje vremena izgubimo na bespotrebne brige i dileme. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da se lakše snađete kada vam život priredi neku promenu.

Da čujemo priču jedne sugrađanke: "Vozim automobil već 45 minuta tražeći mesto za parkiranje, a suze razočarenja slivaju mi se niz lice. Definitvno nisam zamišljala svoj život ovako kako sada izgleda: moja porodica se prošle godine preselila u Beograd sa sela i tada smo bili veoma uzbuđeni i puni optimizma. Suprug je dobio perspektivan posao, naša devetogodišnja ćerka radovala se čestim odlascima u pozorište, a ja sam bila najsrećnija - jer se vraćam u svoj rodni grad. Firma nam je obećala useljenje u stan pored reke koji je u izgradnji i biće spreman do trenutka našeg dolaska. Ali, u realnosti, stvari izgledaju sasvim drugačije: boravimo u hotelu i ko zna koliko ćemo čekati na useljenje, jer je došlo do nekog prekoračenja roka u izgradnji. Mene zaokupljaju pitanja: gde da nađem sveže voće, ko je dobar dečji lekar, s kim ću se družiti u ovom kraju, kada ćemo se konačno useliti i sl."

Stručnjaci kažu: ljudska bića nisu preterano prilagodljiva stvorenja. Volimo da održavamo status kvo i da budemo na starom, poznatom terenu. Kada nešto omete tu našu potrebu, osećamo se nelagodno.

Čak i prijatne promene, poput unapređenja ili rođenja bebe, mogu da nas uzdrmaju, a kamoli tužne promene koje slamaju srce, kao što je smrt voljene osobe.

Treba razlikovati spoljašnje i unutrašnje promene. Spoljašnje promene dese se u kraćem roku - odjednom ili u nekoliko nedelja. U takve promene spadaju selidba, promena posla ili grada, razvod i dr. A unutrašnje promene dešavaju se u vama - to je ono vreme koje vam je potrebno da kažete zbogom starim životnim činjenicama i da se prilagodite novoj stvarnosti. Unutrašnja promena zahteva veći vremenski rok, ponekad čak i nekoliko godina (toliko je potrebno da se, na primer, prilagodite bolnoj činjenici da drage osobe više nema).

Šta možete učiniti?

Dozvolite sebi da se osećate loše i da patite. Ako to ne učinite, patnja će vas svakako jednom stići, možda baš u najgorem trenutku.

Preskočite dileme koje počinju sa: "A šta ako..."; takva pitanja donose vam nepotrebne brige.

Kontrolišite brigu. Ako već morate da brinete, razmišljajte o tome u nekom periodu dana kad to odredite. Ne dozvolite da vam se zabrinutost mota po glavi čitavog dana.

Ne zanemarujte dobre događaje. Koliko god da je stresnih događaja u toku dana, sigurno se desilo i nešto dobro, ali vi niste obratili pažnju na to.

Promene su deo života. I u njima ostanite ono što jeste.