Беба није чаробни лек за везу

На бебу се често гледа као на круну љубави, на нешто што ће учврстити љубав и везу коју имате с вољеном особом. У немалом броју случајева заиста буде тако, али не увек - релативно велики број парова искуси слабљење везе или и развод у прве три године бебиног живота.

Наравно, не тврдимо да је дете ту нешто криво - како би беба могла да растури везу? Међутим, деца изазивају снажне емоције, а долазак бебе у породицу знатно мења дотадашњи начин живота, и самим тим је извор стреса. А уколико је у вези већ постојао неки већи проблем, с доласком бебе у кућу тај проблем би могао да постане још и већи. Рецимо, супруг не проводи довољно времена код куће, постоји напетост између њега и супруге; рођење детета не промени његово понашање, и она осећа да се још више обавеза свалило на њу, да је још више тога што мора да уради сама, без подршке и помоћи некога ко би морао да јој помогне јер је дете и његово, а не само њено. Или је веза већ кренула да "пуца", он је већ желео да оде, она покуша да га задржи тиме што ће родити; он се осети уцењеним и побегне главом без обзира, оставивши њу да се сналази с бебом како зна и уме (наравно, ако већ није желео дете, могао је и кондом да користи - није да му је непозната чињеница како бебе долазе на свет).

У принципу, ако постоји већи проблем у вези, беба га неће решити, вероватније је да ће се проблем повећати. Зато је добра идеја да се проблеми рашчисте пре него што се планира рођење. Оно што би такође било добро урадити, како долазак бебе на свет не би донео нове конфликте, јесте унапред се договорити шта ће бити чије обавезе (план се може мењати у ходу, онако како се мењају околности и како обоје осећају да им више одговара), као и то какав ће бити приступ васпитању детета.

Зар није рано да се још пре рођења договара о начину васпитавања? Није, јер су већ деветомесечне бебе у стању да осете разлику у приступу. Ако се мама испрепада када бепче отпузи до степеништа с кога би могло да падне, а тата реагује мирно, већ и сасвим мало дете ће приметити разлику и инстинктивно је користити како би добило оно што жели (рецимо, намерно пузати до степеништа онда када жели више мамине пажње). А то онда може изазвати сукоб и између родитеља ("Шта паничиш?", "Како да не паничим?", и слично - а ситуација у којима је могуће осетити страх или друге снажне емоције везане за дете има пуно сваког дана). Када су родитељи "уједињени" у приступу, све знатно глаткије тече. Има и тада трзавица, наравно, али много мање.

Оно што није договорено на време може се договорити и касније; ствари се неретко решавају у ходу, није све осуђено на пропаст ако нисте савршено складан пар са свим детаљима унапред испланираним - али је добра идеја да се већи проблеми реше и главне ствари договоре пре доласка детета у породицу, јер ће тако и срећа целе породице бити много мање ометана трзавицама, а шансе да се родитељи разведу након рођења детета биће сведене на минимум.