Ивана Милаковић
03.07.2008.
У свакој вези има момената када смо незадовољни вољеном особом, љути на њу, осећамо се јако лоше... Оно што тада обично аутоматски чинимо јесте да се усредсредимо на лоше особине партнера или партнерке, да налазимо "доказе" за њихову "кривицу", а проблем би неретко био лакше решен ако у старту не претпоставимо нешто лоше у вези с вољеном особом, већ нешто добро и лепо.
Свакоме се десило, макар иначе био мирна особа која се ретко узрујава и нема обичај да се нервира, да га неки поступак вољене особе наљути, разбесни, изазове у њему/њој крајње негативна осећања. То није необично, јер су нам према вољеној особи осећања јака (ако се заиста ради о вољеној особи, а не о некој врсти пословног аранжмана прерушеног у везу), како она лепа, тако и она мање лепа. Када се разбеснимо на вољену особу, обично њу сматрамо кривом - љути смо на њу јер је урадила нешто лоше, или је пропустила нешто да уради. И фокусирани смо на осећај беса, на напад на партнера или партнерку, и на то да им докажемо да су криви. То је све потпуно људски и разумљиво, али води појачавању сукоба, појачавању негативних осећања, и тек касније, кад се смиримо, евентуално дође и до решења проблема. Или не дође, ако останемо усредсређени на то да је вољена особа крива и да на неки начин мора да се искупи за то што је учинила.
Ако покушамо да се малчице одмакнемо од ситуације, могли бисмо доћи до интересантног питања. Ради се о особи коју волимо - зашто онда размишљамо о томе да она мора пред нама да се искупи за нешто, да мора да "плати за своје грешке"? Уколико се још малчице одмакнемо, могли бисмо доћи до тога да је иза нашег беса заправо страх. Вољена особа нас је повредила, сада се бојимо, што нам се нимало не допада јер не желимо да нас подсећају колико смо рањиви (а свако је рањив), и реагујемо агресијом.
Шта учинити? Сетити се да ви ту особу волите и да она (ваљда!) воли вас. И покушати на тај начин да сагледате ствари: није вас мрски непријатељ из злобе повредио, већ је неко ко вас воли највероватније нехотице направио неку грешку. Не кажемо да треба само тако прећи преко нечега лошег што је вољена особа учинила (а још мање да треба имати "ма он/а ме воли, није тако мислио/ла, нема везе што ме стално физички и психички малтретира" став), али било би добро покушати, и у најжешћем сукобу, да се сетите добрих особина те особе, оних због којих је волите и због којих сте у вези с њом, и да је не гледате као непријатеља који вам жели зло.
Када тако посматрате ствари, решавање сукоба некако одмах постаје лакше. Наравно, само онда када се ради о вези која још увек функционише и у којој и даље има љубави и међусобног поштовања.