Ивана Милаковић
02.07.2008.
Често се помиње да би вам боље било да вољену особу прихватите такву каква је или, ако вам таква особа не одговара, да нађете неког другог, јер се људи не мењају. Пракса неких парова, међутим, оповргава ову тврдњу - људи се могу променити, не брзо, не нагло, али током времена промене могу постати крупне.
У Америци је спроведено истраживање над већим бројем парова који су заједно већ 20 или више година. Истраживање је трајало нешто више од 15 година, а ради се о паровима који нису користили услуге брачног терапеута и свеједно су остали дуго у вези. Наравно да је и ту било случајева да партнера или партнерку прилично нервира нека особина вољене особе, али су били пажљиви у приступу том проблему.
Пажљиви како? У начину изражавања примедби (испало је да то није било ништа плански, ништа прорачунато, инстинктивно су се тако понашали). Нису постављали питања као: "Да ли мораш да будеш неуредан као свиња?" или "Хоћеш ли икада научити да почистиш за собом?", већ би примедбу формулисали као: "Можеш ли ту одећу да бациш у корпу за веш?". Замолили би за мале промене или за један конкретан поступак, а не за мењање комплетног обрасца понашања. То су и добијали.
Међутим, дводеценијска прича се ту не завршава. Наиме, за тих двадесетак година током којих би једно друго замолили за ситне ствари партнери би код вољене особе изазвали приметне промене, и то без свађе, без сукоба, без тога да се међусобно отуђе због осећаја да их вољена особа не воли такве какви су. Знатно би се промениле и особе које су испрва биле изузетно неуредне, или је све морало да буде онако како они кажу, или су опсесивно скупљале разне бескорисне дрангулије...
Као што смо рекли, парови које смо поменули нису се плански овако понашали. Међутим, сада када се зна да такав метод може да функционише, нема разлога да се не покуша са свесном применом у сопственом животу, уколико сте у ситуацији да вам је тако нешто потребно.