Оно што већини савремених послодаваца представља примаран проблем који их свакодневно оптерећује јесте новац, а оно што у највећој мери обележава сваког од запослених јесте размишљање о томе како да се у таквим условима модерног пословања добије повишица. Пошто обе стране затежу у свом правцу, чини се да је решење немогуће, да га готово и нема. Ипак, до преговора увек може да дође, а једном када се то догоди, потребно је да дате све од себе како бисте издејствовали оно што желите.
У преговорима о повишици неопходно је да убедите претпостављеног да је ваш рад од општег интереса (да ће му помоћи да оствари пословни циљ), те да због тога треба да будете адекватно новчано награђени. Битан је и добар тајминг. О томе треба да разговарате када претпостављени није у великој гужви или када није у неким великим пословним проблемима. Као увертиру изнесите своја досадашња пословна достигнућа. Будите у томе веома прецизни, поткрепљујући причу конкретним бројкама. Истовремено, нипошто немојте да упоређујете своју плату са зарадама осталих запослених, нити да износите личне разлоге, јер су они ирелевантни за пословање фирме. Такође, немојте водити монолог, већ пажљиво слушајте шта говори послодавац, тачније, какве вам одговоре даје.
Прилагодите се смеру разговора и тражите простор за лични "маневар". Уколико је одговор ипак негативан, немојте одмах устајати напуштајући просторију, већ затражите неке друге бенефиције, као што су флексибилније радно време или дужи годишњи одмор. На крају, директно поставите питање о условима за повишицу. Уколико нема начина да напредујете, нема ни разлога да остајете у тој фирми. Испуњавање тих услова биће довољно јак аргумент да се касније позовете на речи свог претпостављеног и да напокон добијете заслужену повишицу.