Живот Крстарице > Мушкарци > Какав отац, такав син

Какав отац, такав син

А. П. 02.07.2008.

Карактер и особине очева, као и њихов однос према деци и породици кључни су за развој каријере и сналажења у пословном свету њихове деце. Ваш малишан ће израсти у особу која уме да поштује радне навике само ако ви будете утицали да то тако заиста и буде. Због тога се улога очева често може посматрати из менторског угла. Флексибилност у приступу детету, разговори, разумевање, показивање емоције... На тај начин ће се породица у дечјим очима, из њихове перспективе, доживети као тим који мора да делује заједно да би успео.

Љутњу или неостварене амбиције никада не треба искаљивати на деци. Деца која расту уз очеве који имају менторски приступ имају самопоуздања и амбициозна су, с развијеном емоционалном интелигенцијом. Уколико ви будете раговали експлозивно (посебно на евентуалне неуспехе свог детета), врло је вероватно да ће дете одрасти с осећањем да мора да вам угађа. Иако би то касније могло да му помогне да као одрастао човек има развијену вештину препознавања осећања код других, с дуге стране могао би да има и проблем да се избори за себе, јер не жели да улази у сукобе због жеље да се свима у сваком тренутку допада.

Деца се осећају одбаченом када су очеви емоционално или психички одсутни, јер траже љубав и пажњу оба родитеља. Последица су депресивни одрасли људи који имају проблем с ауторитетима на послу, посебно мушким шефовима, а према колегама показују отворену агресију. Ако желе да успеју, треба да обуздају агресију и пораде на комуникацији. Због тога се трудите да будете супертата. Онај који троши много енергије скривајући сопствене слабости и показујући много разумевања, пажње и пре свега љубави према свом детету, преносећи му на дискретан начин да је најбољи животни мото: "Важно је учествовати, али је лепо и побеђивати".

Препоручите овај чланак

4.31 (гласова: 32)

Коментари на чланак

Кликните овде да бисте оставили коментар.

  • Da, ali ima nešto i u genima, urade svoj posao katkad i bez upliva i prepoznavanja sa strane. Čak i kad su tate malo manje aktivni, a mame malo više agresivne. Samo da ne bude po onoj očevoj "Jao, ima li ovo dijete majku?" ili "Pa dijete nam raste kao korov", šaljivo, naravno, i naoko pomalo prepušteno sebi. A derište ko derište, ne trpi ni p od poraza, namješta igru po svom i trudi se do "iznemoglosti" da ostane uvijek i u svemu prvi, inače... Ko će mu to priuštiti, odsutan, hm?
    (Nataša Gajić, Brčko - 02.07.2008. 06:36)
  • Treba više pisati o porodičnim odnosima, pristupima roditeljima i deci, jer to je osnova za formiranje ličnosti.
    (Jelena Trifunović, Kruševac - 02.07.2008. 18:14)