Особама којима је јако стало да буду најбоље у свему и увек у праву свакодневни живот доноси велики стрес. Управо због тога ове особе, у тренуцима када нешто крене наопако, искаљују свој бес и фрустрацију на другим људима. А да ли то доноси резултате? Врло ретко! Викање је контрапродуктивно и за вас и за људе на које вичете. Они ће брзо почети да вас избегавају и окарактерисаће вас као особу без ауторитета и организационих способности. То је последња ствар која вам треба у животу. А шта ако смирено, али одлучно, поразговарате с онима за које вам се чини да не обављају своје дужности како треба и објасните им због чега вас толико излуђују? Шта ће се тада десити? Велике су шансе да ће вас саслушати и потрудити се да поправе своје понашање.
Наравно, када нервирање због евентуалних неуспеха дође на ред, а и то се дешава чак и највећим победницима, најбоље је успорити и направити листу приоритета. Не може вас све нервирати и бринути на исти начин. Класификујте, према важности, ствари на листи А, Б и Ц. Разумљиво, најпре се нервирајте због обавеза с листе А, а у случају да вам преостане времена и енергије, пређите на течке Б и Ц. Тако ћете поштедети себе трошења самопоуздања, а када је о томе реч, правило је јасно - што је јаче самопоуздање, имате и мању потребу за потврдом околине. Уместо зависти или очајања због евентуалног пораза фокусирајте се на оно што сте добили у животу. То је пут до праве победе. Позитивни аспекти сваке ситуације увек постоје, само их треба открити и посветити им се.
Уосталом, шта је страшно у томе ако с времена на време доживите и понеки пораз? Уколико желите да будете најбољи (а ако имате довољно разума, знате да је немогуће бити најбољи увек и у свему), онда морате да правите грешке да бисте на њима учили.